sve je laHko

...ako nije - PRIJE - teško...

...procvjetali vulkani po Atlantiku pa mi pokvarili proljeće u Jevropi. Ali sam pare ionako expresno - potrošio. Taman sam "otkrio" kako su pare moje jevropske odlepršale nepovratno KAD - smirili se vulkanowi, eno poletjeli aviJOJnovi za Jevropu.

A opet, kome se baš SAD leti...

To je tako - laHko: bilo pa prošlo. A onda MIMO PROTOKOLA dođe Ona i pita da ipak nakon dvaes ljeta bi li mi godilo malo Jevrope, jevropska proljeća...

Pa, dobro, ljudi ima li nekoga da se sjeća Mladena Delića?

Jedan u pivušu kenjadsku umočeni ustaša mi već viče AJMO KOMUNJARE I PARTIZANČINE, ENO JASENOVAC.

Zašto to, čovječe!?

...pa, recimo, za proslavu, pomirenje i takoto. Zar vi mislite da ustaše ne mogu "karlovačko" vrlo Uspješno zamjenit sa "kokanee", a?!? PiwUša je piwUša, yebemU zeca...

E, rodijak baš si me naš'o - ja ti baš nisam piwoznanstwenik. Preciznije kazano nisam popio cijelo pivo barenko zanjih 20tak ljeta. Je, nemoj me pitat da li sam Muhamedanac - MOGLO bi se desit da te ja NE pitam šta ti Đorđe Bušilović radi u lijepojTi vamiliji tvojoj...

Uf, ovo smo tako Umilno razriješili BEZ razbijene boce. Živla ekoklakija!

Mada vam more bit čudno ali ja ovdi u Kanadi ne srećem četnikove kako bi se to moglo.

Razočarali su me - evo da već glat rahat mislim kako su potisnuti od strane ovih glatko obrijanih a njima suprotnih.

Istina je da i ovi naši kad loču (ma neš vjerovat, ima toga ovdi ki vu Livnu tamo. A - daleko) da se Undak NEjok briju te da već pomalo sumnjam kako neobrijana i nalokana njuška more, pozorno pazi: daklem njizna nalokana and neobrijana njuška se razlikuje od naše po.., poooo, po čemu, yebiGa, po čemu????

Konačno disparitet četnika amd Ustaša po masivno velkačkoj Kanadi ostaje misterijom za važne glave i institucije. Što se mene tiče ja bih te ljepotane draga srca prepustio njima samima ALI di god je neka fešta eto njizi da DOKAŽU kako im je turac duži a jezik kraći. I to baš - od moga!

E, pa neš, rodijak pa makar se do pakla šćerali okolo ove balote zemUljske...

Šta, ne moraš pitat: vidiš kako mi je civiliziranost zadrigla na rukavima. Kojima, je li, brisuckam šta čelo, šta ono ispod čela. Ili nosa, ko bi sad u detalje...

Na ledenjaku podno Lake Loise još nema proljeća ali je tužno šta je leda sve manje. Iako ni samo jezero još nije izašlo iz svojega ledenaoga oklopa.

Bio sam ovoga vikenda gore. Da vidim dohove Zlatka Tomičića kako sasvim gore visoko uz Agnes Lake piju zeleni čaj.

Je, bilo je toplo i snijeg se topio, a odnekud me zaskočio duh fra Izidora G. i zalijepio mi šamarčinu da sve zvoni. Nisam se pobunio ali sam pogledao u nekom pravcu bespomoćnosti upitne...

...da, bolje je ne pitati - mogao bih "polizati" još žešći "rafal odgovora". Uz uši mi YUnačke...

Pita me ona moja da zašto sam pocrvenio pa se i ušutio.

...znaš li kad smo fra Izidora G. pozvali na ručak u onaj opulentni kineski restoran? E, zapamtio je on kako sam ja probao 98 jela po dva zalogaja svako, a ostatak baco i govorio njemu da i on može tako jer je cijena vazda ista: ma koliko da baciš ili pojedeš - cijena ISTAAAA!!!

Evo ga, evo ga tu i lijepi mi obrazovne šamrčine, a ništa mu ne mogu! Ne mogu zvat nit kanadske policjote: nejmam dokaza!!!

Pobjegao sam sa Lake Louise-a. Pa tamo su i duhovi pošizili od nekakve pravde i finoće. Dobro, možda sam i ja malo skrenuo. Onako, mentalno.., ali - otkuda MENI SAVJEST!?!

Bože, Bože moj lijepi, dragi i takoTO i sve po redu, kako li je lijepo sić sa planine pa ravno u McDragišu (poznatiji ka McDonalds, kako to volu ispisati emglezi, bosanci aMd Kinezi). A tamo kava MUKTEEE!

Naručim ČETIRI. A ovaj mi zabiberi: daj pare. Kake pare, viđaj plakata ki vrata piše da je kava džaba.

Je seronjo, ovaj jes, sir, ali samo do deset ujutro.

Šta ne skinete taj blesavi plakat da ne zbunjuje pošten svijet poslije deset ujutro.., to NISAM pitao. Platio sam kavu. Bila je topla i grka. Meni je bilo žao što više ne pušim. Pa nisam imao razloga da izađem vani i patetično tmulim u nebo dok se prolaznici zgražavaju da kako odrasli čo'ek more pušit. Javno...

Sa teškom se bolesti bormo svih ovih mjeseci. Počelo prošloga Božića pa ne staje. Ljudi na teške bolesti reagiraju po svome. Nemam kome šta zamjeriti. Onima šta su me pozitivno iznenadili MORAM reći - ne dolazite mi na pokop već smo se dovoljno izlizali i isplakali.

Onima drugima NE moram reći da svoje cinizme, blesavizme i besmislice izruče svojima bližnjima jer ih to puno manje košta no slati sve to meni u daleku Kanadu. A još tamo ODMAH vide i uživaju sve efekte svojih izama...

Sve je lahko. Ako PRIJE (toga/to) nije teško.

Ovo ni ja nisam mogao bolje nit reć, nit zapisat.., a istina. Čak iako se sa mnom ne slažeš...

Kao i vazda prije,