Piše i diše: Robert Marić

MUZEJ KOŠTANIH FIGURA 

Nakon što smo pomakli sat na novo vrijeme užasa, Zakonita briznula u plač. A mi da šta joj je. Ona, da jadan naš premijer Ivo, kako je njemu, ko će njemu sve one satove sad pomaknit na novo vrime, ima šta cili dan vrtit. Ma, zakonita, to su automatski, oni se sami namiste na svako vrime koje dođe...i na svaku ideologiju čak.., ma na sve. Ne treba njemu ništa to micat ni navijat.

Ona, da sad joj je lakše.

6 6 6

U našem glavnom stanu otvorili Muzej koštanih figura d.o.o. za posjetitelje koji imaju za platiti ulaz, a ja ih vodio po muzeju i tumačio: Dragi posjetitelji Muzeja koštanih figura, ove gole i bose figure su nekada bile srednji stalež s tri obroka dnevno, a ponekad i mesom...iako se i danas zna dogoditi, kad Papan siječe nokte blizu lonca s vodenom juhom i...i, gospođo Nimfomira, ne dirajte tu papanovsku figuru! Koji vam je taliban!

Ona, da vidi ga, miče se, kao pravi!

Ma, os-ta-vi! Nisu vam to figure veneris. Vidite što ste napravili, sad ću ga morat polit hladnom vodom.

A ovo gore su žarulje. One su im davale svjetlo, sve do ere velikog iskapčanja. Imali su i potrošačku košaricu, ali su je prodali. Eto, razgledajte, ali ne dirajte eksponate, da se ne... GOSPOĐOOO! OSTAVITE PAPANOVA JAJA!!! Ajmo razlaz, fajront!

Novčane priloge ubacite u vrčinu kraj izlaza. Ajd, mrš! Gotovo.

6 6 6

Došla Zastupnikovica, donijela nam malo talijanskog pokvarenog sira, da joj je naškodilo, a i navukla je negagav gurđev viruz, pa guta antibiotike, koji su joj obojali stolicu opet. Navalili na sir, tj., mrvice, a Zastupnikovica, da evo je opet hvata. Brzo, di vam je zahod? A zapečatili smo ga zbog nedovoljnog preljeva sredstava, tj., kakarine. Škropljenje obavljamo s balkona.

Ona, da ajme, di će sad, ne može više trpit, a neće stići do stana gore... ajmeeee... jbntiii... I sve po zidu. Uffff, oprostite.

Ma, ništa, ionako smo mislili pituravat. Baš lipa boja, je li, Zakonita?

Aha, kaki.

Onda je Uvaženu opet spopala jupol stolica, pa smo je uperili prema drugome zidu. Ona, da baš joj je naugodno.

A mora vam biti, kad ste nam piturali samo pola zida. Ajde, uprite malo, Uvažena. Kad vam muž može onako pituravat sirotinju za govornicom bez srama, možete i vi još malo. Nećemo ostavit nedovršeno. A, punice, što ste vi zinuli? Ona, da joj je dolehjelo u uhta, homad hovna, hebenhi hranje.

A mora se nešto i progutati za naše malo bolje sutra.

Ona, da honi he u hurah.

6 6 6

Uvaženu je još u dva navrata i nanosa uhvatilo nadahnuće, pa je piturala skoro cijeli zid. Ostalo je malo pri vrhu. Papane, razmaži to do plafona. Kako čime?! Rukama! Ajde, maži, a mi ćemo Uvaženu uperiti prema drugom zidu, ako je uhvati.

Onda je Zakonitoj zakrulilo u bivšem trbuhu. I punici. I Papanu. I meni, od ono malo sira. Ispustili Zastupnikovicu i...ljuuuudi mojiii, kad smo počeli pituravat. Zasrali smo sve što je Uvažena obojala. Zidovi su bili puni različitih mišijenja...

(bajke iz novije po-ds-vijesti)

TRNOBUŽICA

Bila jednom ili više puta ženska po imendanu Trnobužica. Često se bola, pa je  često i spavala. Otac joj je imao ogavno ugroženo vojno lice i bio vrlo prilično nesretan, pa je sazvao peterokrakasti crveni stol i okupio sve s ugroženim vojnim licima i ćirićima i aknama i miteserema.

Odlučiše porušiti sve gradove, sela i zaseoke, i na temeljima starog izgraditi novo društvance od isključivih spodoba s ugroženim i grozomornim licima. Trnobužica se bola i spavala i bola i spavala, i kad bi je mama, a po narodnosti Oficiruša, budila, nježno bi joj uspovratila: Kevo, bre, otkači se! Spiralom ću te u punđu! Keva bi se svaki put otkačila i otišla brati bostan, ne bi li ugledala konja na kilo-belom-i-sifon-sode princu Pavlu.

Muž i ostali miteseremi gremlini palili su i žarili gradove i sela i zaseoke. Živjeli su bajoslovno kratko i usko i nesretno, a onda je pala rezolucija UNPROFORMA, baš dok je ćirićoidni tatica pjevao da levo, da desno, da nigde njegova stana. Trnobužica se bola i spavala i bola i spa...

*******

Ajd' Bog i - pozdrav imovini!

Robert Marić

Yellow Cantun Navigator