YELLOW CANTUN
53
DAN ARMIJE NEZAPOSLENIH
Pa kaj pa je ovo, ne, jeba te, zemlja
će se rasut! - rekao sam, pošto sam naletio na Matu koji se na ulazu
u zgradu igrao s malim, pa su pali i on i mali mu. Uto se probudio
ležeći Jozo pandur, tj., nije on ležeći policajac nego stojeći, samo
je došao doma malo leć, pa je ležeći iako je stojeći i... i sve sam
zamrs...
Kako bilo, ampak ne, Jozo pandur kroz
prozor počeo vikat: Tko mi to vrijeđa zemlju? Koje rasulo? Ja sam za
nju krvarija... evo, pogledajte, još se vidi, kad je ono bila
uzbuna, a ja se u skloništu brija, ruke se tresle i... Ma, Jozo, to
je zemlja od Uvažene gori, a ne tvoja ni moja, poslala me da je
kupim i...
A ustali Jozo pandur, da nitko neće
našu zemlju kupovat, osim petih ortaka i sinova, ampak to je druga
priča za malu djecu. Ma, zemlja za cviće mi se zamalo rasula, ova u
kesi, jer sam naletija na Matu i... to je kvalitetna zemlja,
pognojena, osjećaš li kako zaudara? Uto došla Uvažena i da je li joj
se to zemlja raspada... A padnuti Mate s početka teksta, da doli
zemljaaa, gori nebooo! A vidno stojeći Jozo policajac, da saš ti
vidit šta je gori, a šta doli... uvatilo te na ovo jugo, je li...
malo smo nostalgični, a - ZAUŠNNN!!! Jeba te, kako je Mati zazvonilo
u ušima, svi smo mislili da to don Paško zvoni za veliku misu
zaušnicu.
Uvažena, da kako će mi zahvalit što
sam joj spasio zemlju od rasula. A igrat ćete mi se malo s malim,
kad se umorim i... Ona, da koliko zna, ja nemam maloga nego velikoga
i... A hvala na komplimentu. Ona, da koji kompliment, tila je reć da
mi se sin Papan može sam igrati, a ionako nema vremena za igre, mora
u škver, doša je šjor Polančec na porinuće.
Šjor Polančec je potegao sikirom po
konopu, boca šampanjca odletila u škver, razbio se škver i potonuo,
dakle, porinuo se, a šjor Polančec, da eto, gospodo bivši radnici,
još nam je to bilo ostalo, a sad smo se i toga riješili, pa ste
slobodni, eno tamo vam je biro. BRAVOOO! DOLI ŠKVER! U MORU! NA
DNU!
NEPODNOŠLJIVI BESRAM BURŽOCROATIE
Zakonita nervozna, oni dani u misecu,
pa joj još i kasni. Ja nervozan, i meni ti dani u misecu, i kasni
mi. Zakonitu uvatija tres, upala u apstinentsku krizu i recesiju ka
svaki teški ovisnik o crnom kruhu, pa počela buncat i rasplakala se
nad teškim uvjetima za rad naših zastupnika, a posebno šjor
Hebranga, koji je rekao da onaj Rom što je rekao da bi bio sretan da
je u Saboru, nema pojma kako je to težak posao, a to što povećavaju
plaće, to je tako u zakonu, a nisu oni krivi što ih oni donose. To
je potvrdila i šjora Kosorina Zrinska. A bidan šjor Hebrang je još
dok je bija ministar zdravstva mora ić na operaciju u inozemstvo,
uvjeravajući nas nekoliko dana prije da nitko nema potrebe odit u
inozemstvo na operaciju, jer mi imamo sve i...aaa, di je kruvvvv?
Ajde pod hladan tuš dok traje kriza, a možda u međuvremenu i
dobijemo. I išla pod hladan tuš i... Ma, čekajte čas, nisu nama bili
oni ONI dani, nego oni dani kad čekamo socijalnu pomoć, a ona nam
redovito kasni. E, tooo, a vi mislili... Ajde, uozbiljite se.
Kad eto ti Mate poštara. Mate, dragi,
di si ti meni! Jedva san te dočeka! - Skočija na njega, grlin ga,
ljubin, a on: Miči se, pederu jedan! I Zakonita čula Matu i dotrčala
iz kupatila, s mudantama na glavi, i punđom na onom mistu di trebaju
bit mudante, i počela grlit Matu poštara. Sad mučiš, je li, Mate!
Ona ti nije pederica, a! Ajde, Zakonita, namisti te stvari kako
dođu, vidiš da ti je donja gori, a gornja doli! Ona, da pusti me,
sritna san. Mate, vadi to nevolje!
Mate počeja otkopčavat gaće, a ja, da
budalo, ne tu nevolju nego vadi poštu, vadi socijalnu pomoć, vidiš
da smo u krizi. A on počeja vadit - opomenu za isključenu struju,
opomenu za vodu, opomenu za smeće od televizije, opom...PAF!!!
Zakonita ga slučajno potegla punđom u glavu (ne sjećam se je li
donjom ili gornjom), on izgubio domoljubnu svijest, izbacili ga bez
opomene. Torbu zadržali, da ga ne opljačkaju.
ODRICANJE OD KORIZME
Elegantno otpušteni Mate iz škvera je
reka da mu je propa drugi mirovinski stup i da sad će on to sredit
na prvome stupu, hehehe, a usput će i stegnit kaiš, hehehe. Onda se
popeja na stup od struje, stegao kaiš oko vrata i
hahaaauphhh...počeja se beljit doli svima. Srića da je kaiš bija
star i gnjil, pa je Mate pao doli, na dno kontejnera.
Pa ovo je neka krupna zvijer riknula
– rekla je Zakonita - kad je ovako tresnulo, bit će odjeknulo u
ciloj zemlji i šire. Bit će neki prasac veliki. I...I je li ovo opet
nastupila godina svinje - rekla je Zakonita – pa jeba te, nama je
svaka godina, godina svinja i prasadi, pa ih moramo gledati,
klanjati im se, čak im se i diviti, jer nije lako biti svinja. Lako
je postati, ali ostati svinja, za to treba imati masnu njušku i
blistavu prošlost. Biti svinja, dakle, a da vas na TV-u vide kao
čovjeka. I ne smimo ih osuđivati, pa ni suditi im, jer i svinje su
ljudi.
A je, kad smo kod toga, evo, maškare
su gotove, sad opet počinju prave maske, obrazine debele, koje mogu
podnijet svaku ljudsku bijedu, tuđu. Nastupa Korizma od 40 dana,
doba odricanja, iako nama Korizma traje još od stoljeća sedmog i
nikako ne prestaje, jer nas su se oni gore odavno odrekli, a odrekli
su i zaposlene od posla, zaposlivši svoje netjake i sinove,
prenijevši tako teret demokracije privatizacije na čitave obitelji;
a odrekli su se i svakog odricanja, ali smo se zato mi odrekli
kruha, a o mesu da i ne govorimo, što i ne mora biti tako loše, jer
su krave i ostale kravetine odavno popizdile, o juncima, junacima i
telcima da i ne govorimo, kokoše nešto gripozne, svinje kužne i
pokvarene. Odrekli smo se struje, plina, telefona, interneta...ali
nismo seksa, heheeee, jer možemo se jedino jebat na sve ovooo,
heheeeekahkah... Postali smo mokraćo-vegetarijanci, jer moramo brat
bratu brati travu doli ispred zgrade i kuhat je, pa malo ima
prirodno identičnu aromu pasje pišaline, obogaćenu mineralima, zato
smo ovako zdravi za bolnicu...a u bolnici reforma, pa ne možemo ni
tamo.
LIEPA KOZA NOSTRA DAMUS
Godine Gospodarske 2009. poslije
Našeg Škegre, dogodit će se velika pomrčina pred očima sirotinje i
prouzročiti poplavu predizbornih obećanja ludom vjerovanja, a
zemljom će zavladati 444 tajkuna Apokroalipse; nestat će Kutle bez
traga i glasa Gucićeva; zemlju će opustošit netjaci i sinovi –
buncala je Zakonita - eno ga na HTV-u, Boro se vraća kući, naš
pionir s Kajmana.
Ma koji pioniri maleni, sad su to
Hrvati veliki, ogromni, evo ovolike im guzice, pa smo zbog njih na
petom mjestu po debljini u EU, da je samo Šukera i Čobankovića
potirat ća, već bismo bili puno lakši i...
A ona, da misli na pionira privatne
dokapitalizacije i kriminalizacije s Kajmanskih otočja, prvi koji
nas je privatizirao u zdrav mozak, dok su drugi svoje kriminalce
hapsili, a mi našima pljeskali, i evo ga sad kod Stankovića, ne fali
mu ni masti na glavi.
Dok je ona buncala, ja iša u Uvažene
posudit malo soli, papra, ulja i junetine za juhu. Ona se baš bila
pituravala u skroz plavušu. Uvažena, jel' to imate sidu? Koja sida,
možete mi svi puvat, ja sam serenegativna. Ajde, Uvaženi mužu, daj
još oksida, da to uvati komplet blond, da ne mora Jozo ginekolog
svaki put pitat jesan li to dala pramenove. A Uvaženi, da zar Jozo
nije mehaničar. A jesi ti sitničav, jeba te!
Onda joj počelo dimit iz donjeg
izblajhanog pauzuha, pa joj Uvaženi i ja puhali u ono uvaženo mjesto
- skočila u sudoper, pustila vodu i uffff, sad je lakše.
Ali tada se začula buka, a Uvaženi
pogledao kroz prozor i arlauknuo: Idu valovi, sve će nas potopiiit,
spašavaj se tko može, prvo žene, djeca i hadezeee!
Onda je naletio prvi val
poskupljenja. Najprije hrana. Zgrada jedva izdražala udar vala, a
voda nam polako dolazila do grla. Pa novi val poskupljenja
komunalija, benzina, struje.... Pa valovi otkaza, valovi
nezadovoljstva, valovi prosvjeda...
Počeli se masovno gušit i davit, da
ovo se više ne može disat i... I tko zna što je s nama bilo dalje.
|
 |
